|
|
| < | listopad, 2006 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
...iskoristi dan...
...ne postoji sretan život..postoje samo sretni trenuci..zato živite za te trenutke i budite sretni..jer nema puta do sreće - sreća je put...
ODUVIJEK..UVIJEK..ZAUVIJEK
POVRATAK
Ko zna( ah, niko, niko ništa nezna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
a možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav,
desiti-velim.
Ali ja ne znam da li da je želim,
ili ne želim.
-----
U moru života što vječito kipi,
što vječito hlapi,
stvaraju se opet, sastaju se opet,
možda iste kapi-
i kad prođe vječnost zvjezdanijem putem,
jedna vječnost pusta,
mogla bi se opet u poljupcu naći
neka ista usta.
-----
Možda ćeš se jednom uveče pojavit
prekrasna, u plavom,
ne sluteći da si svoju svjetlost lila
mojom davnom javom.
I ja,
koji pišem srcem punim tebe
ove čudne rime,
oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
niti tvoje ime!
-----
Pa ako i duša u tome trenutku
svoje uho napne,
sigurnim će glasom zaglušiti razum
sve što slutnja šapne;
kod večernjih lampa mi ćemo se kradom
pogledat ko stranci,
bez imalo svijesti koliko nas vežu
neki stari lanci.
-----
No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
ko sunce
i nosi nam opet ono što je bilo:
i radost, i tugu.
I sinut će oči, naći će se ruke,
A srce se dići-
i slijepi za stope bivšega života
njima ćemo ići.
-----
KO zna(ah, niko ništa nezna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
a možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav,
Desiti velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.
Dobriša Cesarić
Novovjenčani par je bio u braku dva tjedna.
Muž, iako jako zaljubljen nije mogao dočekati da izađe van i zatulumari sa svojim prijateljima.
Pa je rekao svojoj novoj ženi: "Draga, vraćam se odmah."
"Gdje ćeš dušo?" pitala je žena.
"Idem u kafić ljepotice. Idem na pivicu."
Žena je rekla: "Želiš pivo ljubavi?" Otvorila je vrata hladnjaka i pokazala mu 25 različitih vrsta piva iz 12 raznih zemalja: Njemačke, Nizozemske, Japana, Indije, itd.
Muž nije znao što napraviti, a jedino što mu je palo na pamet da kaže bilo je: "Da malena..ali u kafiću...znaš...imaju ledene čaše..."
Nije stigao ni završiti rečenicu kada ga je žena prekinula govoreći:"Želiš ledenu čašu najdraži?" Uzela je veliku kriglu iz zamrzivača, ledenu tako da se naježila čim ju je uzela u ruke.
Muž, već pomalo blijed kaže:"Da, dušice, ali u kafiću imaju i one super grickalice...Neću dugo, odmah ću se vratiti. Obećajem. OK?"
"Želiš grickalice medeni?" Otvorila je ormarić i počela vaditi chips, kikiriki, kokice...
"Ali mila moja... u kafiću... znaš... psuju i govore ružne riječi.
"Želiš ružne riječi, kretenu? Popij svoje jebeno pivo u svojoj jebenoj ledenoj krigli i pojedi te jebene grickalice, ti si sada oženjen i nigdje ti ne ideš! Jasno šupčino?"
i tako razgovaram ja s mojom najdražom mamom(ovo nije ironija) i zaključimo mi zajedno da ipak nije pametno ići u Zagreb za 2500kuna mjesečno..ne isplati se i kad smo izračunale sve troškove ostalo je oko 500kuna(ako bi i to ostalo) tako da nema Zagreba...poslala sam gospodinu lijepi mail s poštovanjem da mi je jako žao,ali da ipak to nije za mene... ;(((( malo sma razočarana,ali bit će bolje...
rekla mi je mama da prestanem tražiti posao(valjda je već i njoj dosta svega) i nek si ja prvo završim faks i nađem posao u struci...i najvjerojatnije ću tako i napraviti..ako me opet ne zgrabi i počnem manično nazivati sve oko sebe i slati molbe... ;((
4.11 budem i službeno potala kuma...ali naravno naš svečenik mora nešto skomplicirati..pošto ja i moj dečko nismo oženjeni ja se ne smijem potpisati jer onda bi bilo drugo prezime dok bi se mi oženili tako da se on mora potpisati.mislim glupost,a ja sam kuma i ja bum bebicu držala na krstu i sve..ali NE-JA SE NE SMIJEM POTPiSATI.... ;(((
ja se sigurno nebum ženila u mojoj župi..nema šanse..uvijek,ali baš uvijek nekvo sranje s njim...
ah..takav je život..idem se ja dalje družit s mojim sada najboljim prijateljom Vladom Andrilović-Čudina
pozdrav...do pisanja ;)
Reklama za coca-colu možda mi je zauvijek promijenila život…
Već godinu dana tražim posao, ali u Međimurje nema šanse za nas mlade, perspektivne ( ;) ) ljude..i tako je jedan dan razgovaram s mamom i jadam se ja njoj kako sam već sva jadan jer nema posla za mene, a dođe netko s vezicom i bam..evo ti posla..i mama meni kaže nek probam u Zagreb slati molbe(naravno prije me iskritizirala jer sam uskog vidika i da gledam kao konj-samo pred sebe) i podsjetila me na ovu moju želju koja se provlačila kroz cijelu Osnovnu školu i prvi srednju(dok nisam našla dečka) da odem živjeti u Zagreb. Sad kad se sjetim stvarno sam bila zaljubljena u Zagreb, ni sama neznam zašto..ali onu ljudi u gradu koji nekamo jure, žure..nekako su me motivirala-..imali su svoj život i obaveze..i tako ja jučer navečer pošaljem 6 molbi za administrativne polove..i zove mene danas jedan gospodin iz firme Vicont..zadovoljan je s molom molbom te me pita da li sam sigurna da ima smisla da iz Međimurja dolazim u Zagreb i neka malo razmislim…prvo mi je izgledalo strašno..lako je poslati molbu, ali kad treba nešto konkretno napraviti ja se uvijek prestrašim..ali malo sam razmišljala, zvala mamu na posao i još prije nego je mama došla s posla odlučila…NAPUSTI SVE I OTVORI BAR NA PLAĐI- vrijedi probati, ništa me ne košta ako odem na taj razgovorr.možda bude nešto a možda i ne..nema veze..ali barem ću znati da sam probala i napravila prvi odgovornu odluku u mome životu…TO SE ZOVE DUH…
I sad kad sam pisala ovaj post zove me gospoda iz firme Mandala, također iz Zagreba nek dođem na sastanak za posao menađera drugi četvrtak u 18h..Znam da su to samo razgovori i ne treba se previše uzbuđivati, ali ipak imam nekvi čudni osjećaj..sve izmiksano sa strahom, srećom i ne samopouzdanjem..stalno se pitam da li ja to mogu???..ali jedno znam..znam da želim uspjeti u životu ;)
Šta bude-bit će….samo se nadam da bude sve ok ;)
danas,da baš danas je rođendan mojoj naj naj naj naj boljoj prijateljici perti..jako je volim i dala bi sve za nju..u 5 h smo se petra,tina,sandra i ja(drreeeaamm team našle kod nje-petre) I NARAVNO igra ,MAGARAC JE trajala do 8h,a onda je počeo ples pod maskama..(jer poslije toliko exsanja naše face su izgledale kao maske)..i sad sam došla doma...zaključile smo da bi se bar jednom mjesečno molgle naći i tako malo dati oduška ,plesati do mile volje i zabavljati jer su muškarci previše zavladali našim životima...napraVile smo pakt da ćemo se barem jednom na mejsec naći i dobro profeštati..jer nije žovot samo razmišljanje o problemima...zato su stariji ljudi uvijek tako loše volje..jer su zaboravili na svoje prijateje i na zabavu..samo misle na probleme..barem jednom mjesečno vrijedi reskirati za terapiju prijateljstva..l da vesela muzika i da vidiš..sve rane ću biti izlijećene..u dobrom društvu sa mojim najmilijim ljudima odmah sam zaboravila na svoje probleme..odmah sam zaboravila da već 1 godinu bezuspješno tražim posao...i da je život danas tako nepravedan..i baš sam žalosna što se samo pod utjecajem jeftinog vina mogu totalno opustiti i reči svoje mišljenje..SIVIMA,ALI BAŠ SVIM PREPORUČUJEM DA SE BAREM JEDNOM MJESEČNO NAĐU S SVOJIM NAJMILIJIM PRIJATELJIMA I ZABORAVE NA SVE PROBLEME..ŽELIM DA SE ZABAVITE JER SAMO SE JEDNOM ŽIVI..makar to zvuči kao istrošena fraza,vjerujte istinita je...jednom na mjesec se isplati naći s prijateljima jer prijatelji su pravo blago..nemate pojima i niste sviijesni koji vrijednost oni imaju..ja sam se na žalsot tek danas u to uvijerila..žao mi je što to nisam ranije shvatila..niti jedan dečko/cura..niti jedna ljubav ne može ti pružiti toliko ljubavi i podrške kao pravi prijatelj..ja sam baš sretna što ih imam..i nemojte se opterečivati sa sitnicama u životu..ne isplazi se trošiti život na sitnice..uživajte u životu...
ispričavam se ako sam koga povrijedila i zbog moga katastrofa pravopisa..zanesana sam osjećajima i jeftinoim vinom... ;)
sve vas volim jer svi su vrijedni ljubavi
danas konačno idem na šišanje vrhova nakon godine i pol..ja se stvarno bojim frizerke i šišanja..jedva mi je kosa malo narasla,a sad opet moram na šišanje jer su mi vrhovi stvarno katastrofa..malo ih gledam danas i stvarno su kao metla..jedna vlas duža,a druga kraća 2cm i svaka stoji na svoju stranu..moram sama sebi priznati da izgledaju katastrofa makar već 3mjecesa to pokušavam izbjeći...a sad..glavno pitanje..k kojoj frizerki otići????čula sam da se otvorio novi salon i da je cura kao jako dobra..da te doslovno za svaku vlas pita kolko da odreže(takva baš meni treba)..ali salon je već 6mjeseci otvoren pa je njoj možda već i dosadilo stalno pitati ljude kolko da odreže pa više ne pita i sad bude meni odrezala previše..a ja bum opet kao po običaju došla doma od frizerke u komi...zvala sam dragoga da mu se izjadam o stanju moje kose i hitnoj pervenciji koju moram obaviti i on je rekao da i on ide danas na šišanje pa hvala bogu idemo zajedno..ali di je 19h..do onda budem ja svim ukućanima popila živce s mojim šišanjem..joj meni..kako se bojim.. 
danas sam se konačno našla s kolegicom na kavi..inače se dogovaramo tjednima za kavu...ali s njom je kava uvijek kvalitetna,pa se isplati čekati i gubiti živce...nema onaj gorak okus pun tračeva i neznam čeka..ogovaranja ovog i onog i inih stvari...znam da je sretna kad je sretna i znam da je žalosna makar ne želi priznati..ali jednostavno znam..a i ona zna da ja znam..i to je dovoljno...nije ona kao ja pa da svima na dlanu dajem svoje srce i osjećaje,pa oni to koriste za svoja pametovanja i tračeve i nasljađivanja...ali meni je svejedno..nek je to njima na duši..i iskreno uopće mi ne smeta kad me netko ogovara..može mi sve istresti u facu,bez kompleksa..i neću mu zamjeriti..samo molim bez dernjave i vike i sve će mu biti oprošteno jer mrzim viku i galamu i izvikavanja i nervozu...i mrzim takve ljude...živčane i nervozne...bljak ;( ...i tako je vrijeme preletjelo sa mojom dragom prijateljicom na našem starom mjestu u starom bircu...3 sata prošla su u sekundi...i prošao je dan a ja nisma knjigu ni pogledala,a ni neću...bar ne do kraja tjedna..uzet ću neki ljubić u knjižnici i uživati u chick-lit štivu...a drugi tjedan idem s dragim u njemačku..već sam napravila popis stvari koji "moram" kupiti...ali prije toga moram nekako indirektno saznati da li ide u memingen pa da mi ne propadne šoping...onako indirektno inače će me opet optužiti da idem s njim samo zbog šopinga(a kao nejdem)...danas sam svratila do naj frendice ali nje kao po običaju nije bilo doma,pa sam razgovarala s njenim bratom..super osoba,kulturan maldić..bolje rečeno gentleman..i ima super ženu...ma baš su slatki..ali tako dugo dok me ne gnjaviju kad budemo se ja i moj dragi zaručili i oženili..onda mi odjednom više nisu slatki...
Događaj dana: shvatila sam da još uvijek spavam do cca 12h makar sam sama sebi pred 1 godinu obećala da neću više..sad mi je stvarno neugodno..toliko o mojem karakteru... ;(
prošao još jedan vikend..još jedan super vikend..ali nekako sam uživala u njemu..nekako baš neopterečeno..valjda zato što sam riješila ovaj tjedan 2 užasna ispita koji bi trebali biti kao jako laki-glazbeni i informatika…ali hvala budi bogu više nikad….i hvala bogu što mi je dečko bivši veliki talent u propaloj grupi pa mi je pomogao oko dura i mola i mojega katastrfalnog pjevanja…jučer smo bili kod prijatelja na filmu i pivi..i na kraju smo gledali 2 filma…prekid i hostel…prvi je još ok..ali drugi je živa koma..scene katastrofa..to nije horor jer te ni jedna scena ne prestraši nego ti se toliko zgadi da ne možeš progovoriti od šoka…i kad smo došli doma..k nikoli..naravno pivicu smo doštukali s još 3 litre sangrie…ja se nadam da je popio svaki pola…ali sviđao mi se način na koji smo pili tu sangriu.. tko jer «lagao»(naravno u igri) morao je eksati 2dl sangrije..mmm..posljedice se jasne..u 3h ujutro eksala sam mlijeko…i naravno ujutro smo mislili ići na sajam ali nismo išli jer smo skomirani s kreveta gledali tokio drift…dobar film;)….i tako moj dečko inspiriran brzom vožnjom naravno da je inzistirao da se idemo vozit s motorom tour the međimurje i zavrili smo u novom marofu na cedeviti, ali prije novog marofa je meni skoro srce stalo kod brzine 230km/h i cca 20cm nečijeg koljena od mojeg na punoj crti na nadvožnjaku…naravno da sam htjela reči dotičnom gosponu da malo upori i smiri hormone, ali bila sam u takvom šoku da nisam mogla složiti suvislu rečenicu..joj,samo kad se sjetim ;/… ali poslije je čuo bukvicu..čovječe, nek luduje kad je nisam iza, na stražnjem sjedalu njegove «pile»…upoznali smo nekoliko ludih bikera..prema njima moj dragi se super vozi...ali sad je na putu..u kamionu..u svojoj drugoj «pili» i opet mi fali da je to katastrofa…i sigurno opet vozi ko lud..i to je onda neki prof. šofer..pih..jedva čekam utorak navečer..a do tada idem čitat lektiru..na redu je čarobnjak iz oza ;) baš sam bistra;)
prvo ah;) = položila engleski s 5..jupiii
a sad ah;( = već 5 sati sjedim za stolom ispred pjesmica iz glezbenog i "učim"..da učim...a o mojem stanju dosta govori to da sam u ovih nekoliko riječi uspjela napraviti 5 pogrešaka koje su više manje uspješno ispravljene...31 pjesmica i najdraža profesorica=ubitačna kombinacija..ali tebe to nitko ne pita..da li znaš, razumiješ,ne znaš ili kaj drugo..hvala bogu pa imam dobro pamćenje pa se još nešto sjećam onog do mi so pa c e g iz osnovne..samo da još nisu smislili onu relativnu solimizaciju i sve bi bilo ok..ali da nebi bilo...i da ne zaboravim kvintakorde i zašto je d mol baš d mol i slična ili ne slična pitanja...evo ja mislim da bude to sve od glazbenoga kaj bum ja danas spomenula mislila učila ili kaj drugo..stajem na ovim ne suvislim rečenicama i spremam pjesmice u njihov fasikl na spavanje do sutra..ah pa gdje je 20.9... drugi tjedan..i da ne zaboravim da mi je naravno u ponedjeljak ispit iz informatike..ali gdje je ponedjeljak..poslije vikenda..kojeg će naravno provesti u Beču ;)..i to bez knjiga..naravno..iliti navodno..što me odma asocira na novu rubriku u red carpetu koju vodi kće-r od bivšeg dekana...navodno..bolje da ja ne čitam ovaj blog radi vlastitog zdravlja i psih. stanja i idem na spavanje...ajde možda si malo ponovim pjesmice i exel..ali sumnjam..krevet me više privlači a jastuk usamljeno čeka da naslonim svoju blesavu praznu glavicu na njega i utonem u san..
ajde više dosta nakljapanja i divanjenja..
čao laku noć i do čitanja
i da..danas sam zaradila 60kuna na instrukcijama iz matematike..da da..ja i matematika..i to ću pametno uložiti u bijelu blombu...jer mi je naravno pola đeparca otišlo na telefonski račun...
o sad već stvarno pišem svašta..
;(
Odgledam ja interwiev s Nataschom Kampusch i idem dalje na učenje engleskog..ali ne mogu i ne mogu…stalno mi na misli dolazi njena slika i njena životna(iako ne baš previše životna) priča…
Ja fakat ne mogu vjerovati koji debil i ne znam kaj sve ne moraš biti da to napraviš..to ti je odma jasno da mu nisu svi na broju…cura je 8 godina živjela u nekvoj maloj sobici i jedina osoba s kojom je razgovarala je bio taj otmičar…ništa čudno da se emocionalno vezala na njega i plakala kad je čula da je učinio samoubojstvo..kad joj je taj debil 8 godina bio mama, tata, seka , prijatelji i sve ostalo potrebno za život…i pametno da su je stavili u tu ustanovu da je paze jer ja mislim da bi je novinari rastrgali…točno se vidjelo u intervjuu da joj taj novinar ide na živce jer zadire u njenu intimu…i ima mala pravo što se ljuti jer su joj sliku od sobe(iliti tamnice kak ona to zove) objavili u novinama..ma nemam riječi…i da-nadam se da nije trudna s tim bolesnikom ili ti opet novinari žele prodati svoje novine…Natascha je izuzetno jaka djevojka i dosta se dobro drži za to kaj je preživjela, želim joj sve sreću ovoga svijeta i da ispuni svoje snove…
p.s. i još jedna lijepa gesta od nje: ona sad razmišlja kako će pomoći drugim ljudima kojima su se dogodile ili se događaju iste ili slične stvari...stvarno veličina od djevojke..svaka čast !
U subotu, u 0.07h rodilo se moje malo kumče po imenu Matej...svega 48 cm velik i 2760 g težak...a sladak kao bombončić...a ja ponosna kuma..
Drugu subotu idemo s Nikolom u Beč u posjetu..mali sad ima žuticu,a do onda bude ozdravil i njegovi mamica i tatica će se useliti u svoj i samo svoj stan tak da bumo mogli malo duže ostati..jedva čekam da vidim kolegicu i maloga slatkiša...Manuelu nisam vidla od svadbe 22.4.2006..stvarno sam joj već zaboravila formu...čujemo se prek neta ali to je nikaj...već ju dugo nagovaram ka mi pošalje sliku ali neće..kao da ne ispadne dobro..pa ak ko ne ispadne dobro na slikama to sam onda ja..ko debil...jedva čekam dok ih vidim i brojim dane..
A za tri dana je i meni ročkas...znači mali je djevica...uu dobro bu se slagal s svojom kumom..nas dvoje djevice bumo ovima pilili živce.. ;)
U petak imam ispita kaj znači da se prije subote,tj. prije mojega rođendana(baš sam mala beba) moram puno učiti..a jako se učim kad visim ne netu..i razmišljam o tome kaj bu mi moj tajanstveni dečko kupil i kaj bum sve pripremila za party..ali jedno je sigurno..voćna salata s sangrijom ili kak se već to zove..ali bez toga nema fieste... ;))) Najgore je dok me netko pita kaj ti kupim za rođendan?To mi je smrt.Mislim znam ja kaj hoćem i kaj mi treba ali to morem samo starcima reči jer su oni navikli na moje abnormalne zahtjeve..a kaj da velim kolegicama..pa me pogledom ubiju(i ne samo pogledom) da im velim nek mi kupiju npr.smeđu vestu,na V izrez malo deblju ali ne pre debelu, srtukiranu i po moglućnosti toliko kvalitetnu da mi se nebu razvukla ili skrčila nakon 1. pranja...mislim da mi više nebi bila kolegica..zato za sve imam isti odgovor:ništa. I tak sam sigurna da nikog nebum uvrijedila ili neznaj ja kaj..mislim nemoj me pitati kaj hoćem ak nećeš čuti kaj hoćem...Ja nikoga ne pitam kaj hoće za rođendan..samo dečka..a on mi veli isto ono kaj i ja drugima:nikaj..znači na istome smo..
no..ok..opet filozofiram i pretjerujem..nikaj novoga..idem se štrebat..čao...
p.s.jedva čekam subotu i drugu subotu ;))